Alternativno nuklearno uništenje kubanske krize

Prvi deo: Zabeležena istorija

U aprilu 1961. godine, neuspela invazija u Zalivu svinja, koju su sponzorisale Sjedinjene Države, pokušala je da svrgne kubanskog revolucionarnog vođu Fidela Kastra, ali je propala u roku od nekoliko dana. Ponižen invazijom i plašeći se obnove američke vojne intervencije, Kastro je zatražio sovjetsku vojnu podršku za odbranu Kube od budućih napada. Sovjetski premijer Nikita Hruščov, željan da projektuje sovjetsku moć na zapadnoj hemisferi i suprotstavi se američkoj nuklearnoj superiornosti, tajno je odobrio raspoređivanje balističkih raketa srednjeg dometa na Kubu leta 1962.

Američki izviđački avioni su otkrili sovjetske rakete 14. oktobra 1962. godine, što je pokrenulo Kubansku raketnu krizu i izazvalo intenzivne diplomatske i vojne tenzije na najvišim nivoima vlade. Predsednik Džon F. Kenedi i njegovi savetnici proveli su trinaest mučnih dana razmatrajući vojne odgovore, uključujući vazdušne napade i invaziju na Kubu, dok je Sovjetski Savez zadržao svoje raspoređivanje raketa.

Kriza je obeležila višestruke bliske sukobe i opasne trenutke, uključujući slučajno obaranje američkog izviđačkog aviona U-2 i bliski sudar između sovjetskih i američkih ratnih brodova. 27. oktobra 1962. godine, američki razarač je otkrio izolovanu sovjetsku podmornicu B-59 i bacio nesmrtonosne signalne dubinske bombe kako bi je primorao da izroni. Odsečen od komunikacije sa Moskvom, kapetan podmornice je verovao da je Treći svetski rat već počeo i naredio je lansiranje nuklearnog torpeda na brodu. Sovjetski komandant brigade Vasilij Arhipov iskoristio je svoje pravo veta da odbije obavezno odobrenje za lansiranje od strane trojice oficira, jedva sprečavajući globalnu termonuklearnu razmenu.

Kenedi je naredio pomorsku blokadu Kube, nazvanu „karantin“ iz diplomatskih razloga, kako bi sprečio sovjetske brodove da isporuče dodatne rakete i bojeve glave na ostrvo. Iza kulisa, i Kenedi i Hruščov su vodili tajne diplomatske komunikacije osmišljene da pronađu kompromis koji bi spasao obraz i omogućio obema stranama da se povuku, a da ne izgledaju slabe. 28. oktobra 1962. Hruščov je objavio da će sovjetske rakete biti povučene sa Kube u zamenu za američko uklanjanje zastarelih Jupiter raketa iz Turske.

Kenedi je javno pristao da prihvati sovjetsko povlačenje i privatno se obavezao da će poštovati kubanski suverenitet i povući američke rakete iz Turske. Rešavanje kubanske raketne krize proslavljeno je kao trijumf razuma i pažljive diplomatije nad impulsom ka termonuklearnom ratu. Kriza je podstakla uspostavljanje telefonske veze „Vruća linija“ između Vašingtona i Moskve, osmišljene da olakša brzu komunikaciju tokom budućih kriza.

Obe supersile su prepoznale zastrašujuće opasnosti koje predstavlja nuklearno oružje i preduzele su skromne korake ka kontroli naoružanja i nuklearnom ograničenju tokom 1960-ih.

Drugi deo: Alternativna istorija

Pretpostavimo da su, kada je američki razarač otkrio sovjetsku podmornicu B-59 27. oktobra 1962. godine, dubinske bombe bačene da signaliziraju podmornici da izroni pogrešno protumačene kao početak stvarnog napada. Komandant brigade Vasilij Arhipov, savladan zastrašujućim uslovima unutar podmornice i plašeći se da su sovjetske snage već napadnute, nevoljno pristao na kapetanovu očajničku odluku da lansira nuklearni torpedo sa broda. Nuklearno naoružani torpedo detonirao je direktno ispod američke pomorske operativne grupe na Karibima, trenutno isparivši više ratnih brodova i ubivši hiljade američkih mornara u katastrofalnoj eksploziji.

Vest o porazu američke mornarice stigla je do predsednika Kenedija u roku od nekoliko sati, potvrđujući njegove najgore strahove da je nuklearni prag pređen. Verujući da su sovjetske vojne snage namerno napale američke snage i plašeći se da je u toku koordinirani sovjetski napad na više frontova, Kenedi je odobrio trenutno izvršenje unapred dogovorenih vojnih planova za masovni nuklearni udar na sva poznata sovjetska mesta za lansiranje i komandne centre. Američki strateški bombarderi koji su nosili termonuklearno oružje lansirani su ka Sovjetskom Savezu, a interkontinentalne balističke rakete ispaljivane su iz silosa širom Amerike ka Moskvi i drugim sovjetskim gradovima.

Sovjetski vojni komandanti, primajući izveštaje da američke snage napadaju domovinu, doneli su odluku da lansiraju svoj preostali strateški arsenal protiv Zapadne Evrope i kontinentalnog dela Sjedinjenih Država pre nego što su im komunikacije potpuno prekinute. Sovjetske rakete su probile američke sisteme protivvazdušne odbrane, uništivši Vašington, Njujork, Los Anđeles i Čikago, ubivši desetine miliona Amerikanaca za nekoliko sati. Američke rakete su slično probile sovjetsku protivvazdušnu odbranu i opustošile Moskvu, Lenjingrad i industrijsko srce Sovjetskog Saveza.

Elektromagnetni impuls od termonuklearnih detonacija uništio je elektroenergetske mreže, komunikacione mreže i industrijsku infrastrukturu u obe zemlje, izazivajući društveni kolaps. U roku od nekoliko nedelja, epidemije radijacione bolesti ubile su milione ljudi širom Severne Amerike i Evroazije, dok su se radioaktivne radaricije širile globalno, trovajući useve, zalihe vode i samu atmosferu. Uništenje i vlada i vojnih komandi sprečilo je uredan prekid nuklearne razmene, što je dovelo do kontinuiranih napada i kontranapada tokom više dana dok se gorivo i oružje nisu iscrpeli.

Preživeli stanovnici suočili su se sa glađu, bolestima i raspadom svakog društvenog poretka dok se infrastruktura civilizacije raspadala u haos. Procene su ukazivale da je milijardu ljudi umrlo od direktnih posledica rata, trovanja radioaktivnim radioaktivnim otpadom i naknadne gladi širom cele planete. Globalna ekonomija se urušila u roku od nekoliko nedelja, a ono što je ostalo od ljudske civilizacije vratilo se na naturalnu poljoprivredu i plemensku organizaciju širom većeg dela sveta.