Nikoli Tesli nikada nije dozvoljeno formalno obrazovanje

Prvi deo: Zabeležena istorija

Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. godine, od srpskih roditelja u selu Smiljan unutar Austrijskog carstva. Njegov otac, Milutin Tesla, služio je kao pravoslavni sveštenik i snažno je podsticao svog sina da se pridruži sveštenstvu. Njegova majka, Georgina Đuka Mandić, nije imala formalno obrazovanje, ali je posedovala izuzetan talenat za izradu kućnih zanatskih alata i pamćenje epske poezije.

Mladi Tesla je pokazivao ranu sklonost ka matematici i fizici, često izvodeći složeni integralni račun u potpunosti u glavi. Godine 1870, preselio se u Karlovac da pohađa srednju školu u Višoj realnoj gimnaziji, gde su ga prvi put zaokupile demonstracije elektriciteta. Diplomirao je na strogom četvorogodišnjem akademskom programu za samo tri godine, završivši svoje srednjoškolsko obrazovanje 1873. godine.

Po povratku kući, Tesla je oboleo od teškog slučaja kolere koji ga je ostavio vezanog za krevet i na ivici smrti devet meseci. Tokom trenutka dubokog očaja, njegov otac je obećao da će ga poslati u najbolju inženjersku školu ako uspe da se oporavi. Tesla je preživeo bolest i potom se upisao na Carsko-kraljevsku tehničku školu u Gracu 1875. godine na stipendiju Vojne krajine.

Tokom svoje prve godine u Gracu, položio je dvaput više ispita nego što je bilo potrebno i zaslužio blistavu pohvalu od dekana. Upravo je tokom predavanja iz fizike u Gracu Tesla posmatrao Gramov dinamo koji je varničio i prvi put zamislio korišćenje naizmenične struje. Finansijske teškoće, iznenadna zavisnost od kockanja i lična iscrpljenost kasnije su ga primorale da napusti instituciju bez sticanja formalne diplome.

Nakratko je pohađao predavanja kao slušalac na Univerzitetu Karlo-Ferdinand u Pragu pre nego što se preselio u Budimpeštu da radi u telefoniji. Godine 1882, dok je šetao kroz budimpeštanski park, Tesla je doživeo bljesak uvida i vizuelizovao princip obrtnog magnetnog polja. Imigrirao je u Sjedinjene Države 1884. godine, noseći preporučno pismo za čuvenog pronalazača Tomasa Edisona.

Tesla se na kraju udružio sa Džordžom Vestinghausom kako bi realizovao svoj polifazni sistem naizmenične struje, uspešno osvetljavajući Svetsku kolumbijsku izložbu 1893. godine.

Drugi deo: Alternativna istorija

Kada je Nikola Tesla ležao umirući od kolere u Smiljanu 1873. godine, njegov duboko pobožni otac odbio je da popusti pred dečakovim svetovnim ambicijama. Milutin Tesla je razornu bolest video kao božju kaznu za oholu intelektualnu težnju svog sina i zahtevao je svečan zavet doživotnog sveštenstva pre nego što je ponudio svoj poslednji blagoslov. Prestravljen i oslabljen bolešću, sedamnaestogodišnjak je dao svoju reč, napuštajući svaku nadu da će pohađati tehničku školu u Gracu.

Rukopoložen kao seoski sveštenik, mladić je svoje rane dvadesete godine proveo zatvoren u ruralnim pravoslavnim manastirima daleko od modernih laboratorija. Bez ijedne knjige o elektrotehnici ili naprednoj fizici, oslanjao se u potpunosti na svoju živu unutrašnju maštu da manipuliše apstraktnim strujama energije. Neobrazovani, sirovi sveštenik pobegao je od svojih verskih dužnosti 1882. godine, ukrcavši se na prekookeanski teretni brod koji je plovio ka industrijskim lukama Njujorka.

Stigao je u Ameriku potpuno neupućen u akademsku matematičku notaciju, standardne konvencije crtanja i preovlađujuće naučne teorije. Tomas Edison je odmah odbio ekscentričnog, neuglađenog imigranta, označivši njegove rukom crtane skice neizolovanih bakarnih namotaja kao opasna trabunjanja luđaka. Primoran na fizički rad, Tesla je gradio grube, nestandardizovane dinamo-mašine od otpadnog metala koristeći intuitivne mehaničke instinkte koje je nasledio od svoje majke.

Industrijalac Džordž Vestinghaus nikada nije otkrio ovog nepismenog radnika, što znači da se organizovana korporativna podrška naizmeničnoj struji nikada nije materijalizovala. Umesto toga, Tesla je osnovao lokalni sindikat mehaničara odozdo, postavljajući lokalizovane, iskrzane električne mreže koje su zaobilazile tradicionalnu opštinsku infrastrukturu. Njegov nedostatak formalne obuke naveo ga je da zaobiđe bezbedne, regulisane frekvencije, što je rezultiralo veoma nepravilnim, ali neverovatno snažnim bežičnim prenosima širom Menhetna.

Do 1900. godine, neškolovani čarobnjak prekrio je američki severoistok haotičnom mrežom kula koje su bljuvale munje, izgrađenih na čistom pokušaju i grešci. Iako ga je akademija označila kao prevaranta, njegova decentralizovana, divlja struja pokretala je fabrike surovijeg, opasnijeg industrijskog doba.