Sezona u kojoj je Mark Veber osvojio krunu

Kreirano: 3. avgust 2026. · Ažurirano: 3. avgust 2026.

Ovaj članak je generisan veštačkom inteligencijom. Prvi deo (zabeležena istorija) može sadržati netačnosti; Drugi deo (alternativna istorija) je u potpunosti izmišljen.

Ukratko

U zapisanoj istoriji Sebastijan Fetel je u Abu Dabiju pobedio svog kolegu iz Red Bula Marka Vebera i Ferarijevog Fernanda Alonsa u borbi za titulu u Formuli 1 za 2010. godinu, a njihov odnos se srušio tri godine kasnije kada je Fetel ignorisao naredbu o zadržavanju pozicija "Multi 21" u Maleziji. U ovom prikazu Veber izbegava zid na mokroj stazi u Koreji, nasleđuje pobedu kada Fetelu otkaže motor i osvaja šampionat sa devetnaest poena prednosti. Otrežnjeni Red Bul upisuje disciplinu zadržavanja pozicija u oba ugovora za 2011. godinu, pa kada 2013. u Sepangu stigne šifrovani poziv, on bude poslušan, a Formula 1 nikada ne dobija svoju najslavniju frazu za prekršenu timsku naredbu.

Prvi deo: Zabeležena istorija

Mark Veber je prešao u Red Bul Rejsing 2007. godine, a od 2009. bio je u paru sa Sebastijanom Fetelom, čime je nastao jedan od najproduktivnijih i najzapaljivijih vozačkih tandema moderne ere. Veberova prva pobeda u Velikoj nagradi došla je na Nirburgringu 2009. godine i prekinula je sušu australijskih pobednika koja se protezala sve do Alana Džonsa 1981. godine. Sezona 2010, odvožena kroz devetnaest trka, dala je Red Bulu najbrži automobil na gridu iz ruku konstruktora Ejdrijana Njuija, a šampionat je postao borba četvorice: Vebera, Fetela, Fernanda Alonsa i Luisa Hamiltona.

Veber je te godine ostvario četiri pobede, u Španiji, Monaku, Velikoj Britaniji i Mađarskoj, uz tri pol pozicije, i vodio je u vozačkom šampionatu veći deo leta. Fetel je u istoj kampanji ostvario pet pobeda, a dva Red Bula su više puta oduzimala poene jedan drugom nego svojim rivalima. Na Velikoj nagradi Turske, u sedmoj trci sezone, njih dvojica su se sudarila u borbi za vođstvo u četrdesetom krugu, čime je Fetelova trka bila završena, a pobeda je pripala Hamiltonu iz Meklarena, ispred Džensona Batona.

Pre Velike nagrade Velike Britanije Red Bul je jedino novo prednje krilo dao Fetelu, a ne Veberu, koji je kvalifikacije završio na pol poziciji; Veber je ipak pobedio u trci i preko radija rekao boksu da to nije loše za drugog vozača. Ferarijeva sopstvena kontroverza sa timskim naredbama te sezone, u kojoj je Felipeu Masi na Hokenhajmu rečeno da je Fernando brži od njega, donela je Skuderiji kaznu od sto hiljada dolara i uokvirila 2010. kao godinu otvorenih pitanja o hijerarhiji unutar timova. Javni stav Red Bula bio je da njegovi vozači smeju slobodno da se trkaju, što je Kristijan Horner uporno branio i dok je unutrašnja cena rasla.

Pred finalom u Abu Dabiju, na stazi Jas Marina, Alonso je vodio sa 246 poena, Veber je imao 238, Fetel 231, a Hamilton 222. Ferari, koji je pratio Vebera a ne Fetela, poslao je Alonsa rano u boks kao odgovor na Veberovo sopstveno rano stajanje, i obojica su izašla u saobraćaj na stazi na kojoj je prestizanje bilo gotovo nemoguće, u poslednjoj sezoni pre uvođenja DRS-a. Alonso je drugu polovinu trke proveo zaglavljen za Renoom Vitalija Petrova i završio je sedmi, a Veber osmi.

Fetel je vodio od starta, pobedio u trci i osvojio titulu sa četiri poena prednosti, postavši sa dvadeset tri godine najmlađi šampion sveta u istoriji ovog sporta. Veber je godinu završio kao treći sa 242 poena, deset iza Alonsa i četrnaest iza sopstvenog kolege iz tima, i nikada više nije bio toliko blizu. Fetel je potom osvojio šampionat 2011, 2012. i 2013. godine, čime je sa dvadeset šest godina postao najmlađi četvorostruki šampion.

Odnos se potpuno raspao na Velikoj nagradi Malezije 2013. godine, gde je Veber vodio posle poslednjih stajanja, a oba automobila su dobila šifrovanu naredbu "Multi 21", što je značilo da automobil broj dva ostaje ispred automobila broj jedan do cilja. Fetel ju je ignorisao, prošao Vebera u završnici trke uprkos molbama svog inženjera i Hornera, i pobedio. Veber je kasnije rekao da je Red Bul nekoliko dana posle toga dobio pismo na dve strane od Fetelovog advokata, u kojem se tvrdilo da je naredba bila nerazumna instrukcija i kršenje ugovora.

Veber je već bio odlučio da ode i sredinom 2013. godine je objavio da napušta Formulu 1 na kraju sezone kako bi se pridružio novom LMP1 programu Poršea, čime je zatvorio karijeru u Formuli 1 od 215 startova, devet pobeda, trinaest pol pozicija i četrdeset dva podijuma. Sa Poršeom je osvojio Svetski izdržljivosni šampionat FIA za 2015. godinu, zajedno sa Timom Bernhardom i Brendonom Hartlijem u bolidu 919 Hybrid, odlučen u napetom finalu u Bahreinu, iako mu je pobeda u Le Manu uvek izmicala, a trkanje je napustio na kraju 2016. godine i postao ambasador brenda Porše. Fetelova sopstvena era u Red Bulu završila se godinu dana posle Veberovog odlaska, pošto ga je tokom 2014. nadmašio novajlija Danijel Rikardo, nakon čega je 2015. prešao u Ferari kao Alonsova zamena.

Drugi deo: Alternativna istorija

Tačka razdvajanja je devetnaesti krug Velike nagrade Koreje 2010. godine u Jongamu, na stazi prekrivenoj vodom, gde je Veber u zapisanom prikazu izgubio kontrolu, udario u zid i pokupio Nika Rozberga. U ovom prikazu Veber otpušta gas trunku ranije u istom zavoju, zadržava Red Bul dalje od zaštitne ograde i vraća se u vodeću grupu. Sve što sledi dolazi iz trke koja se nastavlja, a ne iz one koja se prekida.

Fetel i dalje ubedljivo vodi, a njegov Renoov motor i dalje otkazuje kada je cilj već na vidiku. Veber, koji je do tada drugi, nasleđuje vođstvo i pobeđuje u najmokrijoj trci sezone. Alonso, koji je u zapisanoj istoriji pobedio u Jongamu, dobija osamnaest poena umesto dvadeset pet.

Razlika između dvojice ljudi u jednom jedinom popodnevu iznosi trideset dva poena i ona odlučuje šampionat. Veber dolazi u Brazil kao vodeći i napušta Južnu Ameriku sa 263 poena, protiv Alonsovih 239 i Fetelovih 231. Na Jas Marini Red Bulu više nije potrebna kockarska strategija: nikada nikoga ne zove rano u boks, Ferari nema šta da pokriva, a Petrovljeva slavljena odbrana sedmog mesta samo dovršava titulu koja je već rešena.

Fetel pobeđuje u trci sa pol pozicije i godinu završava sa 256 poena, dok Veber, koji namerno vozi konzervativno do četvrtog mesta, završava sa 275 poena i postaje šampion sveta. Ima trideset četiri godine, najstariji je šampion posle Mihaela Šumahera 2004. godine i prvi australijski šampion posle Alana Džonsa 1980. godine. Rekord za najmlađeg šampiona ostaje kod Hamiltona, a Fetelova 2010. pamti se kao godina u kojoj ga je pobedio sopstveni kolega iz tima.

Dublja posledica je institucionalna, a ne statistička, jer je Red Bul upravo gledao kako sezona unutartimskih sudara dolazi na jedan mokri zavoj od toga da titulu preda Ferariju, i izvlači zaključak suprotan onom koji je izvukao u zapisanom prikazu. Preko zime Horner i Helmut Marko upisuju protokol o zadržavanju pozicija u ugovore obojice vozača za 2011. godinu, dogovoren u kancelariji sa oba čoveka i njihovim advokatima, a ne improvizovan preko radija iz boksa. Fetel i dalje pobeđuje 2011. i 2012. godine sa bolidima RB7 i RB8 i osvaja treću titulu 2013, a njegovu reputaciju stvara prednost nad kolegom koji je aktualni šampion, a ne prerani rekord koji bi to učinio umesto njega.

Kada dođe Malezija 2013, Veber vodi posle poslednjih stajanja i šifrovani poziv stiže u oba automobila tačno onako kako je stigao i u zapisanoj istoriji. Ovog puta instrukcija je ugovorna, obojica to znaju, i Fetel se drži sekundu i po pozadi do kraja trke. Veber pobeđuje u Sepangu, Red Bul upisuje jednu neupadljivu dvojnu pobedu, a nikakvo advokatsko pismo ne dolazi u Milton Kins. "Multi 21" nikada ne izlazi iz timskog radio-saobraćaja i nikada ne postaje sportska skraćenica za prekršenu timsku naredbu; fraza koja preživi iz te ere umesto toga je jongamska kocka koju Red Bul nikada nije morao da baci.

Veber ipak odlazi u Poršeov LMP1 program na kraju 2013. godine, ali dolazi kao šampion sveta, a ista disciplina zadržavanja pozicija upravlja dvama bolidima 919 Hybrid u Le Manu 2015, gde se raspored rešava u boksu i Veber osvaja ukupnu pobedu koja mu je u zapisanom prikazu izmicala. Fetel i dalje gubi 2014. od Rikarda i dalje prelazi u Ferari 2015. godine, ali ide kao trostruki šampion u poteri za četvrtom titulom, iz rivalstva koje se završilo poštovanjem, a ne pismom na dve strane.

Značajne ličnosti

Mark Veber – australijski vozač Red Bula, treći u šampionatu 2010. godine u zapisanoj istoriji, a njegov šampion u alternativnom prikazu.
Sebastijan Fetel – nemački vozač Red Bula, šampion 2010. i četvorostruki šampion u zapisanoj istoriji, trostruki šampion i disciplinovani kolega iz tima u alternativnom prikazu.
Fernando Alonso – vozač Ferarija koji je vodio u šampionatu 2010. pred finalom i izgubio titulu sa četiri poena razlike, a u alternativnom prikazu sa još većom razlikom.
Luis Hamilton – vozač Meklarena i četvrti kandidat za titulu 2010. godine, koji u alternativnom prikazu zadržava rekord najmlađeg šampiona.
Kristijan Horner – šef tima Red Bul koji je branio politiku slobodnog trkanja, a koji u alternativnom prikazu posle 2010. kodifikuje disciplinu zadržavanja pozicija.
Ejdrijan Njui – glavni tehnički direktor Red Bula i konstruktor dominantnog bolida iz 2010. godine.
Helmut Marko – motosportski savetnik Red Bula, koautor protokola o zadržavanju pozicija iz 2011. u alternativnom prikazu.
Vitalij Petrov – vozač Renoa čija je odbrana u Abu Dabiju zadržala Alonsa i faktički odlučila titulu 2010. godine.
Felipe Masa – vozač Ferarija kojem je na Hokenhajmu 2010. rečeno da propusti Alonsa, druga kontroverza sezone oko timskih naredbi.
Danijel Rikardo – Australijanac koji je zamenio Vebera u Red Bulu i 2014. godine osvojio više poena od Fetela.
Dženson Baton – vozač Meklarena koji je u Turskoj završio drugi posle sudara dva Red Bula.
Niko Rozberg – vozač Mercedesa kojeg je pokupio Veberov slet na mokroj stazi u Koreji, što se u alternativnom prikazu ne događa.
Timo Bernhard – Poršeov vozač izdržljivosti i Veberov saigrač u osvajanju Svetskog izdržljivosnog šampionata 2015. godine.
Brendon Hartli – novozelandski Poršeov vozač izdržljivosti i Veberov drugi saigrač iz 2015. godine.
Alan Džons – Australijanac koji je osvojio titulu 1980. godine, poslednji pre Vebera u alternativnom prikazu.
Mihael Šumaher – sedmostruki šampion čija titula iz 2004. godine, osvojena sa trideset pet godina, predstavlja mereni uzrasni orijentir za Veberov alternativni šampionat.