Srebrna vladavina koju Rozberg nikada nije napustio

Prvi deo: Zabeležena istorija

Svetsko prvenstvo Formule 1 iz 2016. godine imalo je dvadeset jednu trku, što je bila najduža sezona koju je sport do tada organizovao. Mercedes je u nju ušao kao odlučujuća sila turbo-hibridne ere, pošto je već osvojio titulu među konstruktorima 2014. i 2015. godine sa najbržom pogonskom jedinicom u startnom polju. Njegova dva vozača, Luis Hamilton i Niko Rozberg, bili su prijatelji još iz tinejdžerskih kartinških dana i proveli su četiri sezone pretvarajući to prijateljstvo u jedno od najrazornijih rivalstava modernog motosporta.

Rozberg je 2016. otvorio sa četiri pobede u nizu u Australiji, Bahreinu, Kini i Rusiji, nastavljajući pobednički niz koji je počeo u završnim trkama 2015. godine. Hamiltonov odgovor došao je u seriji od šest pobeda u sedam trka usred sezone, ali je bio isprekidan sudarima koji su odredili tu godinu. Na Velikoj nagradi Španije dva Mercedesa su se dotakla u prvom krugu i eliminisala jedan drugog, čime je Maks Verstapen dobio prvu pobedu i rekord najmlađeg pobednika u istoriji sporta.

U Austriji su ponovo imali kontakt u poslednjem krugu, Hamilton je uzeo pobedu, a Rozberg se dovukao do četvrtog mesta sa polomljenim prednjim krilom i kaznom od deset sekundi zbog izazivanja sudara koji se mogao izbeći. Toto Volf i Niki Lauda držali su se stava da dvojici mora biti dozvoljeno da se međusobno takmiče, čak i kada je tim trpeo štetu. Pouzdanost je odredila titulu koliko i vozačka veština, jer je Hamilton izgubio pogonske jedinice u kvalifikacijama u Kini i Rusiji, dobio kazne na startnoj poziciji u Belgiji, a potom mu je motor otkazao šesnaest krugova pre kraja u Maleziji dok je vodio.

Danijel Rikardo je pobedio u toj trci za Red Bul, a Rozbergova prednost u prvenstvu porasla je na dvadeset tri poena. Hamilton je uzeo poslednje četiri pol pozicije i pobedio u Ostinu, Meksiko Sitiju, Sao Paulu i Abu Dabiju, ali je Rozberg u svakoj od njih završio drugi, tako da je Hamiltonovih deset pobeda te godine prema Rozbergovih devet bilo nadjačano neumornim nizom drugih mesta. Rozberg je u finale u Abu Dabiju otišao sa dvanaest poena prednosti, a trebalo mu je samo treće mesto da bude šampion bez obzira na to šta Hamilton uradi.

Hamilton je vodio sa pol pozicije i namerno usporavao tempo kako bi svog kolegu iz tima vratio u domašaj Sebastijana Fetela i Verstapena. Mercedes mu je preko radija naložio da ubrza, a on je to odbio, rekavši komandnom zidu da se bori za prvenstvo. Rozberg je zadržao drugo mesto kroz završne krugove i osvojio vozačku titulu sa pet poena razlike, 385 prema 380, postavši trideset treći svetski šampion u istoriji sporta.

Bio je i drugi sin šampiona koji je osvojio krunu, nakon titule svog oca Keke Rozberga iz 1982. godine. Mercedes je godinu završio sa tada rekordnih 765 poena i devetnaest pobeda iz dvadeset jedne trke. Drugog decembra 2016. godine, pet dana posle finala, Rozberg je objavio da se oprašta od sporta, rekavši da je odluku doneo u ponedeljak uveče i da ne može ponovo da se obaveže na takav intenzitet.

Odustao je od dvogodišnjeg produženja ugovora potpisanog samo nekoliko meseci ranije i postao prvi aktuelni šampion koji je napustio sport posle Alena Prosta 1993. godine. Mercedes je januara 2017. doveo Valterija Botasa iz Vilijamsa, a Felipe Masa se vratio iz penzije da popuni ispražnjeno mesto u Vilijamsu. Hamilton je potom osvojio prvenstva 2017, 2018, 2019. i 2020. godine, izgubio finale 2021. od Verstapena u najspornijoj trci moderne ere i prešao u Ferari 2025. godine.

Drugi deo: Alternativna istorija

Tačka razdvajanja nalazi se u ponedeljak uveče posle Abu Dabija, u tačnom trenutku za koji je Rozberg uvek govorio da je tada odlučio da prestane. U ovoj verziji to veče je proveo sa Nikijem Laudom umesto sam sa tom mišlju i zaključio je da je dvogodišnje produženje ugovora koje je potpisao prethodnog leta dug časti prema timu koji mu je napravio automobil za titulu. Drugog decembra 2016. godine stao je pred iste kamere i objavio ne odlazak iz sporta, nego nameru da brani broj jedan.

Hamiltonova reakcija donela je drugu polovinu razdvajanja, jer je još bio besan zbog radio naloga u Jas Marini i zbog otkaza koji su ga koštali poena vrednih cele sezone, i odbio je da provede još dve godine uz aktuelnog šampiona u garaži kojoj više nije verovao. Pregovori koji bi nedelju dana ranije bili nezamislivi zaključeni su u roku od mesec dana, i januara 2017. Ferari je objavio Hamiltona uz Sebastijana Fetela, dok je Kimi Rajkonen premešten u ambasadorsku ulogu.

Serđo Markione je želeo najveće ime sporta u crvenom još od preuzimanja kompanije, a Mauricio Arivabene je ostao sa nemogućim poslom vođenja dvojice šampiona u jednom timu. Mercedes je i dalje pozvao Valterija Botasa, ali sada da zameni odlazak a ne odlazak u penziju, a Felipe Masa se i dalje vratio iz penzije da preuzme mesto u Vilijamsu koje je upravo bio napustio. Ferari iz 2017. godine bio je zaista brz, i Hamilton je pobedio u Melburnu i Šangaju, ali je unutrašnja aritmetika u Maranelu podelila crvene poene gotovo ravnomerno između dvojice vozača.

Rozberg, oslobođen jedinog rivala koji ga je ikada dosledno pobeđivao i naslednik pouzdanosti koja je mučila njegovog starog kolegu, pobedio je u devet trka i osvojio drugu titulu u nizu tri kola pre kraja. Mercedes je osvojio prvenstvo konstruktora četvrtu godinu zaredom, uglavnom zato što su Ferarijevi vozači celu sezonu proveli pobeđujući jedan drugog. Sezona 2018. razbila je taj pat pozicijom, jer je Fetel otišao u Red Bul, Ferari je iznova izgradio i automobil i strategiju u potpunosti oko Hamiltona, a on je prekinuo vozačku sušu u Maranelu koja se protezala do Rajkonena iz 2007. godine.

Rozberg je tu godinu završio drugi, a zatim se, novembra 2018, sa trideset tri godine i dve titule, oprostio na prirodnom kraju ugovora, a ne pet dana posle finala. Mercedes nikada nije povratio istu auru, i sa Botasom koji je vodio tim u 2019. godinu bio je to Verstapenov Red Bul-Honda koji je osvojio titulu u prvoj sezoni bez ijednog od vozača koji su odredili deceniju Brekliju. Hamilton je dodao prvenstva 2020. i 2022. godine u crvenom, što mu je dalo šest ukupno, tako da je sedam Mihaela Šumahera preživelo i aritmetika veličine ostala je trajno nerešena.

Pošto Hamilton i Verstapen nikada nisu došli u finale 2021. izjednačeni po poenima u istovetnim okolnostima, odluka o sigurnosnom automobilu koja je završila karijeru Majkla Mejsija u upravljanju trkom nikada se nije dogodila, i sport je bio pošteđen najgore krize upravljanja u svojoj modernoj istoriji. Hamiltonov aktivizam izrastao je iz kokpita Ferarija, a ne Mercedesa, što je tradicionalnu tišinu italijanskog tima o društvenim pitanjima učinilo mnogo težom za održavanje. Rozbergov drugi život kao komentatora, investitora i zastupnika održivosti počeo je dve godine kasnije nego u zapisanoj hronologiji, i u njega je ušao kao dvostruki šampion, a ne kao čovek koga pamte po jednoj savršenoj sezoni.

Serija za striming koja je postala najveća marketinška mašina sporta našla je svoj prvi veliki narativni luk ne u Rozbergovom nestanku, nego u građanskom ratu Ferarija koji se vodio na italijanskom i engleskom istovremeno. Godine 2025, kada se Ferarijev takmičarski prozor zatvarao, Hamilton se vratio u Mercedes na poslednji ugovor, gde su ga u Brekliju dočekali Toto Volf, koji nikada nije prestao da ga zove, i Rozberg u neizvršnoj upravnoj ulozi. Dvojica prijatelja iz kartinga završila su karijere na istoj strani zida garaže, što je bilo jedino što nijedan od njih nije uspeo dok su obojica još vozili.

Ono što je razdvajanje zaista pomerilo nije bio broj trofeja, nego smer moći u sportu, jer je Ferari postao politički centar decenije umesto Mercedesa, a najžešće rivalstvo epohe bilo je rešeno ugovornom klauzulom, a ne krivinom.